Ново време и нова власт

Те четрдесетпете је било и предавања о религији за све сељане.
- То вам је, људи, један отров за широке народне масе. А опет, је л' ко од вас икад видео тог Бога? А, 'ајд кажите? Је л' вид'о ко, или да зна неког да јесте? - пита политком села.
Сељаци се ускомешали, загледају се све док се не јави сеоски боем и чивијаш Петар.

- Ја знам, друже, једног што је видео јучер.
- Шта сад ти ту измишљаш, Петре? Знамо те, а да ти кажем, зна и Партија каки си ти. - припрети му политком.
- Није, друже, стварно. Јуче сам вид'о двојицу у Рудник, уби и' народна милиција ки туђи. Није друго, но су они видели њинога Бога сам' тако.
- Ако не престанеш, ја би, Перо, рек'о и ти има да видиш истога Бога много брзо. - добаци неко од сељака док се остали до суза засмејаше.
- Ето, другови и другарице, 'ел видите? Так'о понашање и погодује нашим народним непријатељима. Они само чекају да ми скренемо са правог партијског пута, па да нам отму ову крваво стечену народну слободу.

Да не би, којим случајем, народ скренуо са тог пута, нова власт забрани окупљања за све дотадашње празнике. Божић, Ускрс и славе, посташе проказане и непожељне појаве назадних структура. На место тих празника, појавише се нови: први мај, седми јули, двадесет и девети новембар. Ко је тврдоглаво, од сеоских домаћина, настављао да слави старе празнике бивао је изопштен из заједнице и проглашен кулаком.