Почетак

Ова прича се већ догодила у много разлчитих животних судбина.
За мир свих њих настаје ова једна прича, да бар мало развеје прашину времена и разбије горчину прошлости.

* * *

*

            - Како, бре Милане, да женим сина сад? 'Ел видиш 'ге рат сам' што није дош'о и код нас- рече Мина прилично неуверљиво се нећкајући.

            - Слушај ти мене, Мино. Ти добро знаш да није так'а ситуација, ти и твој Никола не бисте ни могли д'узнете онак'у девојку, ки што је Лазина Милица. Ако којем и иде рат и невоља на руку, онда си то ти, и немо' да тврдиш пазар, кад обојица знамо да си се Богу молио за Милицу- скоро љуто одврати Милан.

            - Јес', како да јок. Ки' да у целу Ресаву нема боqа девојка до Лазина Милица- одмахну, Мина.

            - Еј, немо' да пред мене изиграваш домаћина и поштењачину. Знамо се, Мино, и у старо и у ново одело. А и побратими смо некак'и. Знам те добро и знаш ме добро.

            - Па шта и ако је тако?

            - Па 'ел си ме пре два лета терао и молио да идем код Лазе да питујем за девојку? Ел' било тако, 'ел није?

            - Било, па прошло. Сад је друго време, Милане.

            - Јес' друго време. Онда ме Лаза истера из кућу ки лопова. А и имао право. Да Милица није за ову кућу, то и врапци знаду.

            - Г'е пише то да моја кућа није добра за њу? А?- поскочи Мина као попарен врелом водом.

            - Па није, Мино. Девојка  лепа, добра, мирна и из богате и угледне куће. Породица ју цењена у цео округ, а није сам' у наше село. Да не помињем да је и млого млађа од твојега Николе. А са друге стране да кренемо од тебе. Нема њива коју ниси покрао, у 'апсу си за то био колико пут до сад. И није сам' за то, но и за кокошке Радошеве си оно беше лежао неколико месеца. Ал' то и да туримо на страну, но и твој Никола није бољи. Ма и гори је још. 'Ел иш'о са удату жену, растури човеку кућу, бре, а деца остадоше сирочићи. Ви после обелисте образ сам' тако. Кад она' човек истера курву, а ви да бесте људи, требасте да ју примите код вас, а јок да ју од капију терате ки куче. Цело село знало да ју отац неће прими назад тако обрукану. Она, сиротица, не имаде 'де да преноћи. Кога год молила да ју прими, сви врата залупише пред њој. Ки да је шугава, Боже ме прости.

 Мина гледа побратима Милана црвених очију од беса. Једино што га спречава да скочи на њега је чињеница да је он, Мина, много ситнији и слабији од Милана иако су исписници. На Мини се његов коцкарски начин живота јасно видео.

 Свако би рекао да је то човек од бар шездесет година, мада је он био тада двадесет година млађи. Није Мина човек кога је лако описати, оно што се и на први поглед види је његово лице пожутело од дуванског дима у разним скривеним коцкарским собицама у селу, Руднику и Деспотовцу.